Подршка протестима људи чији чланови су доживели несрећне, трагичне губитке није обавезна

Не знам како другачије ово да кажем и можда звучи безобразно али баш није. То што се њима десило је трагично и заиста бих желео да се никада никоме не деси таква непријатност. Не знам да ли постоји иста теже него кад мајка или отац изгубе дете, брат сестру или дете родитеља.

Али овај протест није за њих. Овај протест је и за нас. Тих 15 жртава је могао бити апсолутно било ко, ја или ви. Циљ није да држава прихвати те жртве, циљ је да се организује систем који никада више неће дозволити ништа слично да се деси. Шта се десило? Наводно су изашли у сусрет студентским захтевима и желе да се прича око протеста заврши. ИСТОВРЕМЕНО, кроз период од 15 дана пада плафон у ПС Лозница, пада надстрешница у школи у Београду (чини ми се) и пада плафон у Ваљевској болници.

Ово није крај и подршка тих људи је била добродошла АЛИ није обавезна. МИ се боримо за нас и да се тако нешто више никада не деси. Ако је по њима то лоша ствар, онда срам на њих, али ја ћу урадити све што је у мојој моћи да дам подршку људима који се боре за то да живимо у сигурној држави.

Живела Србија, али стварно.